Da li vam je potreban advokat za razvod braka?
Ukoliko supružnici ne mogu da postignu dogovor o ključnim pitanjima kao što su vršenje roditeljskog prava, izdržavanje dece, podela zajedničke imovine i sl., sam proces razvoda braka se mora rešiti putem tužbe sudu.
Sud tada preuzima na sebe odlučivanje o svim važnim pitanjima koja se tiču razvoda, uz konsultaciju sa relevantnim institucijama. Upravo u ovom procesu, angažovanje advokata je ključan korak kako biste zaštitili svoja prava.
Kada je dogovor nemoguć, advokat postaje vaš pravni zastupnik koji procenjuje šanse za starateljstvo, alimentaciju i podelu imovine, te sastavlja pravno utemeljenu tužbu ili odgovor na tužbu. On sprečava skupe greške u procesu, prikuplja ključne dokaze i priprema klijenta za razgovore sa Centrom za socijalni rad. Tokom suđenja, advokat stručno zastupa vaše interese i neutrališe argumente suprotne strane, kako bi za vas osigurao najbolji mogući ishod.
Advokatska kancelarija Tijanić već duži niz godina uspešno rešava bračne sporove i pomaže vam da na najefikasniji način okončate bračnu zajednicu.
Šta je zahtev za razvod braka i gde se podnosi?
Zahtev za razvod braka predstavlja pravni dokument kojim pokrećete razvod braka. U zavisnosti od toga da li se razvodite sporazumno ili tužbom, zahtev poprima dva oblika:
- Predlog za sporazumni razvod braka se podnosi onda kada se razvodite sporazumno. To znači da se vi i vaš partner slažete oko svih važnih pitanja koja se tiču razvoda, od starateljstva do podele zajedničke imovine.
- Tužba za razvod braka se podnosi onda kada sporazum između supružnika ne može da se ostvari. Nju možete podneti sami ili preko advokata.
Obe forme moraju sadržati predlog za razvod, model viđanja između roditelja i dece, kao i predlog za alimentaciju, dok predlog za sporazumni mora još da sadrži i sporazum o podeli zajedničke imovine.
Zakon vam ostavlja mogućnost izbora, pa se tako zahtev za razvod braka može predati sudu na teritoriji opštine u kojoj u tom trenutku prebiva ili boravi bilo koji od supružnika. Pored toga, zahtev za razvod braka se takođe može podneti u osnovnom sudu gde su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.
Šta je sporazumni razvod i koliko traje?
Sporazumni razvod podrazumeva zajedničku odluku supružnika da okončaju brak, uz potpunu saglasnost o vršenju roditeljskog prava, modelu viđanja dece sa roditeljem sa kojim ne žive, visini alimentacije i deobi zajednički stečene imovine.
Ovaj vid razvoda traje znatno kraće od postupka po tužbi, finansijski je povoljniji i u najvećoj meri štiti dobrobit dece.
Sporazumni razvod se najčešće okončava na samo jednom sudskom ročištu, na kojem prisustvo supružnika nije obavezno ukoliko ih zastupaju advokati sa ovlašćenjem.
Budući da je reč o hitnom postupku, sud zakazuje ročište u roku od 15 dana od prijema predloga za sporazumni razvod. Ukoliko među supružnicima nema nesuglasica u vezi sa sporazumom, brak se razvodi već na tom ročištu i sud donosi presudu.
Šta je razvod po tužbi i koji su najčešći razlozi za njega?
Razvod braka po tužbi se pokreće kada supružnici ne mogu da postignu dogovor o ključnim pitanjima ili kada se jedan od njih protivi razvodu.
Ovaj proces se najčešće pokreće zbog ozbiljne i trajne poremećenosti bračnih odnosa koja se ogleda kroz potpuni prekid komunikacije, neprekidne konflikte i nepomirljive razlike.
Među najučestalijim razlozima za tužbu nalaze se:
- bračna nevera;
- dugotrajno napuštanje zajedničkog domaćinstva od strane jednog partnera;
- nemogućnost ponovnog uspostavljanja zajedničkog života;
- kao i nasilje u porodici u bilo kom obliku, bilo da je reč o fizičkom, psihičkom, seksualnom ili ekonomskom zlostavljanju.
Tužba za razvod braka se predaje pisarnici nadležnog osnovnog suda u dva primerka (jedan za sud, drugi za tuženog), bilo lično ili putem pošte.
Šta je posredovanje (medijacija)?
Sukobljeni supružnici mogu potražiti pomoć u rešavanju konflikata i postizanju zajedničkog dogovora kroz vansudski postupak koji se naziva medijacija.
U ovom procesu, neutralna treća strana, medijator, pokušava da pomiri partnere i spasi brak ili da posreduje kako bi se postupak okončao sporazumno. Medijator nema ovlašćenje da nameće odluke niti da sudi, već kroz usmereni razgovor pomaže supružnicima da sami dođu do prihvatljivog rešenja, čime se izbegava dalji stres i drastično smanjuju troškovi koje sa sobom nosi klasičan sudski proces po tužbi.
Mirenje je prva faza posredovanja sa ciljem da se brak spasi, a sprovodi se u roku od dva meseca od prijema tužbe. Supružnici na sastanku za mirenje moraju prisustvovati lično, bez advokata. Ako se bar jedan partner ne pojavi, mirenje se smatra neuspešnim, osim ako se proceni da ima šanse za dogovor, a o celom ishodu sastavlja se zvaničan zapisnik.
Ukoliko mirenje nije uspelo nakon perioda od dva meseca, sprovodi se nagodba. U ovoj fazi, sud ili nadležna ustanova pomažu partnerima da postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i podeli zajedničke imovine.
Posredovanje se neće sprovesti ako jedan od supružnika ne pristane na to.
Starateljstvo nad decom i modeli viđanja
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, samostalno vršenje roditeljskog prava podrazumeva da sud poverava dete jednom roditelju, čime on dobija pravo i obavezu da donosi odluke o svakodnevnom životu, odgoju i podizanju deteta.
Sud razmatra odluku starateljstva uz stručnu pomoć Centra za socijalni rad, a zasniva se na osnovu sledećih stavki:
- Finansijska situacija roditelja.
- Psihičko i fizičko zdravlje roditelja.
- Način života i poslovne prilike roditelja.
- Uzrast deteta.
- Preferencija deteta ukoliko je starije od 10 godina.
Starateljstvo može da bude:
- Zajedničko: oba roditelja polažu jednaka roditeljska prava nad detetom, kako fizička tako i pravna i zajedno odlučuju o obrazovanju, zdravlju upravljanjem imovine i prebivalištu deteta.
- Samostalno: postoji samo jedan staratelj deteta i on polaže isključivo pravo na odlučivanje ključnih odluka o detetovom životu, osim u slučaju većih medicinskih intervencija, prebivališta i raspolaganja detetovom imovinom od velike vrednosti. Takođe, sud određuje poseban iznos novca, alimentaciju, koji drugi roditelj (koji nije staratelj) mora uplaćivati roditelju staratelju u svrhe izdržavanja deteta.
Sud donosi odluku o načinu viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Način viđanja se obavlja u dva vida:
- Konkretan model podrazumeva da sud tačno odredi dane i sate kada roditelj koji ne živi sa detetom može da vidi svoje dete, gde se dete preuzima i vraća, ko će biti zadužen za predaju deteta i koliko susret traje. U tom slučaju, klasičan model viđanja podrazumeva:
- svaki drugi vikend
- dva sata tokom jednog radnog dana u onim nedeljama kada dete ne provodi vikend sa tim roditeljem
- svaki drugi državni ili verski praznik
- svaki drugi rođendan i krsna slava
- polovina školskog raspusta.
Ovo nije jedini model jer sud svaku odluku prilagođava pre svega potrebama i najboljem interesu deteta, a zatim i realnim mogućnostima roditelja.
- Neodređeni model se primenjuje kada su roditelji u dobrim odnosima, pa mogu sami da se dogovaraju oko termina bez mešanja suda.
Deljenje zajedničke imovine posle razvoda
Porodični zakon utvrđuje šta je zajednička, a šta posebna imovina, i kako se dele.
Zajednička imovina obuhvata sva materijalna dobra i prihode koje su supružnici stekli radom tokom trajanja braka, uključujući plate, nekretnine, vozila, ušteđevinu i imovinska prava.
Posebna imovina predstavlja svu imovinu koju je supružnik posedovao pre zaključenja braka, imovinu koju je dobio tokom braka poklonom ili nasleđem, imovinu koja je prvobitno bila zajednička, ali je kasnije podeljena između supružnika, ili imovinu dobijenu nekom vrstom lične nadoknade. Ona se izuzima u procesu razvoda.
Sporazumna podela imovine podrazumeva zajednički dogovor između supružnika, kojim oni sami određuju šta će od imovine pripasti kome nakon razvoda. Za ovaj vid podele je potrebno obezbediti precizno napisan dokument u kojem se bez zabune navodi šta kojoj strani pripada, i overiti ga kod notara.
Sudska podela imovine stupa na snagu kada sporazumni dogovor nije moguće postići. Faktori koji utiču na određivanje udela u zajedničkoj imovini obuhvataju zvaničnu dokumentaciju poput vlasničkih listova, ugovora, bankarskih izvoda, računa i papira o kreditima ili nasledstvu, kao i svedočenja supružnika o doprinosu u vođenju domaćinstva i brizi o deci.
Koji su troškovi razvoda braka i advokata?
Ko plaća troškove?
Troškovi razvoda u Srbiji obuhvataju sudske takse od 7.200 dinara i advokatske honorare.
Kod sporazumnog razvoda supružnici dele sudske troškove na pola, dok kod razvoda po tužbi sud na kraju odlučuje o plaćanju po načelu pravičnosti, najčešće po principu da svaka strana snosi svoje troškove.