Kada je reč o nasledstvu imovine, stan se javlja kao najčešći oblik zajedničke nekretnine koja se prenosi na naslednike. Iako mnogi građani misle da ,,supružnik automatski nasleđuje’’ sve od pokojnika, pa tako i stan, u praksi se ova misao ipak pokazuje najčešće netačnom. Naslednici zavise od kruga srodnika, odnosno porodičnih odnosa, i drugih okolnosti kao što su postojanje testamenta, preminuće naslednika i slično.
U ovom blogu saznaćete kako se nasleđuje stan stečen u braku, kako u slučaju postojanja testamenta, tako i kada testament ne postoji, ko su zakonski naslednici i kada je preporučljivo obratiti se advokatu.
Da li stan stečen u braku ulazi u zajedničku imovinu?
Šta se smatra zajedničkom imovinom supružnika
Zajednička imovina se odnosi na svu pokretnu i nepokretnu imovinu koja je stečena radom tokom braka, uključujući i plate, zarade, prihode od zajedničke imovine, autorska prava i poklone namenjene bračnoj zajednici.
Zajednička imovina se vodi na oba supružnika bez obzira na to na čije ime glasi i oba supružnika imaju jednaka prava na nju, kako tokom braka, tako i u slučaju nasledstva.
Razlika između zajedničke i posebne imovine
Posebna imovina označava sve pokretnosti i nepokretnosti koje je jedan bračni partner stekao pre sklapanja braka, bilo radom, bilo poklonom ili nasledstvom. Dakle, ukoliko ste kupili stan pre braka, dobili na poklon automobil za rođendan ili nasledili vikendicu od dede, sve ovo spada u posebnu imovinu.
Sa druge strane ukoliko kupite stan od plate zarađene tokom trajanja braka, taj stan spada u zajedničku imovinu, čak i ako je samo vaše ime upisano u ugovoru. To znači da oba supružnika imaju jednaka prava na njega, i u slučaju nasledstva stan će se deliti po pravilima zajedničke imovine.
Ko je prvi zakonski naslednik stana stečenog u braku?
Imovinska pravila nasledstva određuju ko su naslednici stana stečenog u braku nakon smrti jednog supružnika. U praksi, prvi naslednici su preživeli supružnik i njihova deca, ukoliko dece nema naslednik je supružnik a potom roditelji, braća i sestre preminulog supružnika.
Kada ostanu supružnik i deca
U slučaju smrti jednog supružnika, stan stečen tokom braka se automatski svodi na zajedničku imovinu, čime ga nasleđuju preživeli supružnik i njihova deca. Tada nasleđenu imovinu dele u jednakim delovima.
Kada nema dece ko nasleđuje stan?
Ukoliko bračni par nije imao dece, a jedan supružnik premine, polovina zajedničkog stana pripada preživelom supružniku, dok se druga polovina deli između roditelja preminulog.
Kada nema ni dece ni roditelja?
U slučaju kada preminuli supružnik nema ni roditelje ni decu, polovina stana stečenog u toku braka pripada preživelom supružniku, dok se druga polovina deli između braće i sestara preminulog.
Da li supružnik nasleđuje ceo stan?
Kada supružnik ne postaje jedini vlasnik
Ukoliko u testamentu nije drugačije određeno, preživeli supružnik ne postaje jedini vlasnik stana. Nakon smrti jednog supružnika, u odsustvu testamenta ili ako on ne sadrži posebne odredbe, stan stečen tokom braka se deli između preživelog supružnika i dece preminulog, te on postaje suvlasništvo svih naslednika.
Kada supružnik može nasleđivati ceo stan
Preživeli supružnik može naslediti ceo stan i zajedničku imovinu preminulog supružnika ukoliko je tako navedeno u testamentu supružnika ostavioca, ukoliko su zakonski naslednici dali izjavu o odricanju od nasledstva i ukoliko je preživeli supružnik jedini naslednik, odnosno preminuli supružnik nije imao ni decu, ni roditelje, ni braću, ni sestre i tako dalje.
Nasleđivanje stana bez testamenta (zakonsko nasledstvo)
Ukoliko preminuli nije ostavio testament, zakonski naslednici stana nakon smrti se određuju prema redosledu srodstva sa preminulim. Na prvom mestu, stan se deli na dve polovine, prvu nasleđuje preživeli supružnik, dok drugu polovinu nasleđuju njihova deca. Ukoliko dece nije bilo, drugu polovinu nasleđuju roditelji preminulog u jednakim delovima. Ukoliko ni roditelji nisu u opciji nasledstva, polovinu će naslediti braća ili sestre preminulog. U slučaju da ni njih nije imao preminuli supružnik, drugu polovinu stana će, u jednakim delovima, naslediti babe i dede sa obe srodničke linije i tako dalje.
Ako se utvrdi da preminuli nema testament i da osim preživelog supružnika ne postoji ni jedan drugi naslednik, drugu polovinu stana će naslediti Republika Srbija.
Nasleđivanje stana po testamentu – da li menja nasledni red?
Kada su u pitanju testament i nasledstvo stana, nasledni red se po zakonu mora promeniti. Testament predstavlja poslednju volju preminulog ostavioca i spram njega on može da odlučuje kako će se raspolagati njegovom imovinom nakon smrti.
Ipak morate imati na umu da iako testament ima primat u odnosu na zakonsko nasledstvo, ono ipak ne može u potpunosti isključiti preživelog supružnika i njihovu decu, pa čak i roditelje preminulog. Ovi članovi porodice moraju dobiti minimum od nasledstva čak i ukoliko nisu navedeni u testamentu i takođe mogu imati i pravo da pokrenu sudski proces u slučaju povrede tog prava.
Šta se dešava sa stanom u kom živi supružnik?
Pravo supružnika na nasledstvo je utvrđeno zakonom i ono se odnosi na zajedničku imovinu, odnosno na stan kupljen tokom trajanja braka. Time se obezbeđuje da, čak i ako testament ne postoji ili postoji ali u njemu supružnik nije naveden, preživeli supružnik mora dobiti svoj nužni deo nasledstva. Nakon smrti supružnika, drugi supružnik po zakonu dobija polovinu stana, dok drugu polovinu dobijaju zakonski naslednici po srodnoj liniji.
Preživeli supružnik može da nastavi da živi u stanu bez obzira na to da li je jedini vlasnik ili suvlasnik sa ostalim zakonskim naslednicima. Međutim, u slučaju da preživeli supružnik želi da stan u pitanju proda ili izdaje, on mora dobiti saglasnost ostalih suvlasnika.
Kada je potrebno obratiti se advokatu?
Kada je u pitanju nasleđivanje imovine, potrebno je da se obratite advokatu ukoliko smatrate da su vaša prava kao zakonskog naslednika povređena, ukoliko je testament nejasan ili vas potpuno isključuje, ukoliko je došlo do sukoba naslednika ili ukoliko postoji mogućnost pokretanja sudske parnice. Samo na ovaj način možete biti sigurni da će vaša zakonska prava biti u potpunosti zaštićena i da će zajednička imovina biti podeljena na pravičan i zakonit način.
U slučaju podele imovine i ostalih ostavinskih postupaka advokatska kancelarija Tijanić pruža sveobuhvatnu pravnu pomoć, uključujući savetovanje, prikupljanje potrebne dokumentacije i zastupanje zakonskih naslednika pred sudom.