Vanbračna zajednica postaje sve učestaliji vid zajedništva muškaraca i žena u Srbiji. Mnogi parovi smatraju da im zvaničan papir nije potreban kako bi dokazao njihovu ljubav i zajednicu, te odlučuju da stupanje u tradicionalni, zakoniti brak nije potreban za ozvaničenje njihove veze. Ovakav odnos, vanbračni, iako je u mnogome sličan tradicionalnom braku, ipak za sobom poteže brojne nedoumice u pogledu prava, obaveza, nasledstva, društvenog statusa zajednice i dece rođene u istoj. Advokatska kancelarija Tijanić će Vam u ovom članku objasniti pojam vanbračne zajednice, prava kojima partneri u njoj raspolažu, mogućnost nasledstva, podele imovine kao i prava zajedničke dece proistekle iz nje.
Šta je vanbračna zajednica?
Porodično pravo Republike Srbije definiše vanbračnu zajednicu kao trajniju zajednicu muškarca i žene, između kojih nema bračnih smetnji. Detaljnije pojašnjeno, vanbračna zajednica je trajnija, ljubavna zajednica dva partnera koji žive zajedno u istom stambenom prostoru, dele troškove suživota kao što su kirija, hrana, komunalije i slično, i njihova zajednica je poznata trećim licima ali nije zakonski ozvaničena putem braka (nisu se venčali). Drugim rečima, može se i nazvati kao probnim brakom.
Razlika između vanbračne i bračne zajednice
Kao što je poznato, u bračnu zajednicu se stupa tako što pred matičarem i dva svedoka (kumovi), partneri izjave da saglasno i bez prinude stupaju u brak. Matičar beleži njihove izjave, koje partneri i svedoci svojeručno potpisuju. Ovaj dokument se unosi u matičnu knjigu venčanih što označava zvaničan i zakonski početak braka dva partnera. Za razliku od bračne, u vanbračnu zajednicu se stupa neformalno, bez potpisivanja zvaničnih, pravnih dokumenata. Posle određenog perioda veze, partneri zajednički odluče da žive u istom stambenom prostoru, snose troškove suživota i eventualno postanu roditelji i zajednički odgajaju decu. Dakle, može se primetiti da je jedina razlika između ove dve zajednice – potpisivanje zvaničnog dokumenta za formiranje braka.
Vanbračna zajednica – Dokazivanje
Dokazivanje vanbračne zajednice nije moguće dokazati zvaničnim dokumentom, jer ulazak u samu zajednicu ga nije ni zahtevao. Za razliku od bračne zajednice koja se beleži izvodom u matičnu knjigu venčanih, vanbračna zajednica nastaje neformalno, bez izdavanja zakonskog dokumenta. U slučaju kada je potrebno dokazati vanbračnu zajednicu, uzimaju se sveukupne okolnosti zajednice. Ovo podrazumeva istu prijavljenju adresu stanovanja, svedoci i fotografije koje svedoče o dugotrajnosti zajednice, dokaz o ugovorima, zajedničkim troškovima i bankovnim računima i na kraju, zajednička deca rođena u toj zajednici koja služe kao najsnažniji pokazatelj vanbračne zajednice. Jedan koristan dokument koji može poslužiti kao dokaz stupanja i trajanja vanbračne zajednice, jeste izjava o vanbračnoj zajednici overena kod notara. U ovoj izjavi možete navesti datum početka vanbračne zajednice, zajedničku imovinu, decu rođenu tokom zajednice i sl. Advokatska kancelarija Tijanić pruža svu potrebnu stručnu i pravnu pomoć, kao i zastupanje na sudu, u cilju dokazivanja Vaše vanbračne zajednice.
Vanbračna zajednica – Podela imovine
Kada je reč o podeli imovine u vanbračnoj zajednici, zakon gleda jednako na vanbračnu zajednicu i bračnu. Sva imovina stečena tokom vanbračne zajednice se smatra zajedničkom imovinom. Dok se sva imovina stečena pre stupanja u vanbračnu zajednicu smatra ličnom svojinom tog partnera koju ju je stekao. U slučaju prestanka vanbračne zajednice i želje za podelom zajedničke imovine, deoba se može vršiti sudskim ili vansudskim postupkom, tj. sporazumnim dogovorom partnera. Česta praksa je da se zajednička imovina podeli na jednake polovine, međutim u toku procesa podele, zajednička imovina se može podeliti spram veličine ulaganja partnera. Advokatska kancelarija Tijanić dugo godina pruža pravnu pomoć i zastupanje pred sudom prilikom podele imovine stečene u vanbračnoj zajednici.
Vanbračna zajednica – Nasleđivanje
U slučaju preminuća jednog partnera, drugi partner u vanbračnoj zajednici ne dobija nasledstvo automatski. Drugi partner može imati prava na nasledstvo preminulog partnera isključivo u slučaju da je tako navedeno u testamentu preminulog. Sa druge strane, podela zajedničke imovine nakon smrti je moguća i odobrava se u slučaju da postoje adekvatni dokazi da je imovina stečena u toku trajanja vanbračne zajednice. U ovom slučaju, jedna polovina zajednički stečene imovine pripada partneru, dok druga pripada naslednicima iz prvog naslednog reda (npr. deca). Vanbračni partner ne može naslediti penziju preminulog partnera u cilju sprečavanja prevara. Deca iz vanbračne zajednice automatski polažu puna prava na nasledstvo preminulog roditelja. Obratite se advokatskoj kancelariji Tijanić za detaljnije informacije i stručnu, pravnu pomoć u slučaju preminuća vanbračnog partnera i dodele nasledstva.
Prava dece rođene u vanbračnoj zajednici
Za decu rođenu u vabračnoj zajednici, otac je onaj muškarac koji sam izjavi i prizna pred matičarem da je otac deteta, ili onaj muškarac za koji je sud pravosnažno dokazao da je otac. Nakon porođaja, matičar je dužan da majci objasni kojim pravima raspolaže u vidu utvrđivanja oca, priznavanja očinstva kao i pravima kojima raspolaže to dete iz utvrđenog očinstva – nasledstvo, starateljstvo, izdržavanje i druge porodičnopravne odnose. Prava dece rođene u vanbračnoj zajednici su potpuno izjednačena pravima dece rođene u bračnoj zajednici. Oba roditelja imaju dužnost da izdržavaju i vode brigu o deci koja su rođena ili začeta tokom vanbračne zajednice. U slučaju prekida vanbračne zajednice, sud donosi odluku o obavezama izdržavanja deteta, starateljstvom i modelu viđanja drugog roditelja.
Razvod vanbračne zajednice
Za razliku od bračnog razvoda, razvod ili raskid vanbračne zajednice ne zahteva pravni dokument ili posetu sudu. Ona se može završiti smrću jednog / oba partnera ili sporazumno. Za raskid vanbračne zajednice je dovoljna volja oba partnera da se razilaze. Međutim, ova zajednica se može raskinuti i jednostrano, ulaskom u drugu zajednicu ili izričitim radnjama partnera koje ukazuju na prestanak želje za daljim zajedničkim životom. U slučaju raskida vanbračne zajednice može se javiti potreba za zvaničnom dokumentacijom o podeli imovine, pravom na izdržavanje i starateljstvom nad decom.
Advokatska kancelarija Tijanić
Advokatska kancelarija Tijanić pruža sve potrebne informacije koje se tiču života partnera u vanbračnoj zajednici, bilo da se radi o podeli imovine, starateljstvu nad decom, nasledstvom ili raskidom. Naš tim visoko kvalifikovanih advokata Vam garantuje apsolutnu požrtvovanost i posvećenost Vašem predmetu, koliko god bio komplikovan. Za pravnu pomoć prilikom legalizacije objekata obratite nam se putem e mail adrese adv.a.tijanic@gmail.com , kontakt telefona +381 63 74 92 315 , +381 65 52 53 920 , +381 69 13 68 236 ili nas posetite na našoj adresi Jevrejska 33 , Novi Sad.