Kao što Vam je to verovatno već i poznato, u društvima kapitala (doo, ad) postoji stroga diferencijacija između pravnog subjektiviteta društva i njegovih članova, a što se takođe odnosi na imovinu. Lična imovina članova ne predstavlja imovinu društva i u slučaju prinudne naplate potraživanja koja treća lica prema društvu imaju, takva imovina je za njih nedodirljiva.
Kada se uzme u obzir prethodno navedeno, kao i činjenica da naš zakon dopušta osnivanje d.o.o. sa minimalnim kapitalom od 100RSD, jasno je da navedena regulativa ostavlja prostora za brojne zlouptrebe od strane članova, sve u cilju izbegavanja plaćanja obaveza i osujećenja naplate potraživanja od strane trećih lica.
Ukoliko ste se nekada našli u situaciji da poslujete sa nekim privrednim društvom, sigurno Vam je poznata situacija da je naplata Vaših potraživanja, čak i prinudnim putem, izuzetno spora, neefikasna, a uz to i prilično skupa, budući da, između ostalog, sve troškove javnog izvršitelja morate unapred da predujmite.
Postupci prinudne naplate umeju da traju i po nekoliko godina, bez ikakvih garancija da će Vaše potraživanje biti namireno. Jednostavno rečeno, naša zakonska rešenja daju mogućnost privrednim društvima da egzistiraju uz posedovanje minimalne imovine, što članovi koriste kako bi društvo svesno predzadužili, znajući da je njihova lična imovina u takvim situacijama zaštićena.
Ipak, zakonodavac je, upravo kako bi sprečio ovakve pokušaje zloupotrebe, predvideo jedan poseban pravni institut koji ima za cilj unapređenje lične odgovornosti članova privrednog društva, a to je instutut probijanja pravne ličnosti.
Šta je probijanje pravne ličnosti?
Najkraće, a ujedno i najjedostavnije rečeno, svaka zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti privrednog društva od strane članova tog društva, predstavlja probijanje pravne ličnosti.
Zakon o privrednim društvima u članu 18. daje neke od primera probijanja pravne ličnosti, pa tako propisuje da se zloupotrebom naročito smatra u situaciji kada član:
- upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
- koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
- koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
- radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo, ili moralo znati, da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.
Poželjno je primetiti da zakonodavac ovde koristi termin “naročito” što bi se moglo tumačiti na način da su navedene zloupotrebe samo smernice i primeri, a da se probijanje pravne ličnosti može imenovati i u brojnim drugim slučajevima, o čemu bi svakako konačnu reč dala sudska praksa.
Institut probijanja pravne ličnosti podrazumeva da poveriocima privrednog društva stoji na raspolaganju mogućnost podnošenja tužbe protiv članova društva koji vrše zloupotrebe. Stvarno nadležan je privredni sud, dok se mesna nadležnost zasniva prema mestu sedišta privrednog društva.
Rok za podnošenje tužbe jeste 6 meseci od saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od 5 godina od izvršene zloupotrebe.
Praktična posledica ovog pravnog instituta je da članovi za koje sud utvrdi da su vršili zloupotrebe na neki od načina propisan članom 18. Zakona o privrednim društvima, odgovaraju svojom ličnom imovinom, te se ne mogu “sakriti” iza imovine društva.
Analizirajući sudsku praksu iz ove oblasti, zaključak koji bi se mogao izvući je odsustvo detaljne i sveobuhvatne pravne regulative ovog pravnog instituta, budući da je njegova primena uređena samo jednim zakonskim članom, što je za posledicu imalo restriktivnu primenu ovog pravnog instituta u praksi.
Drugim rečima, zbog nejasno definisanih kriterijuma i okolnosti pod kojima dolazi do probijanja pravne ličnosti, vaš uspeh u sporu umnogome će zavisiti od umeća vašeg pravnog zastupnika sa jedne strane, ali i razumevanja materije i prepoznavanja zloupotreba od strane postupajućeg suda sa druge strane.
Kako smo prethodno naglasili, ovakav tekst vam ne može dati konačan i definitivan odgovor o pojmu probijanja pravne ličnosti i okolnostima pod kojima se možete pozivati na ovaj pravni institut, već se takvo postupanje mora ceniti spram svih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, zbog čega svakako savetujemo da kontaktirate našu kancelariju ukoliko sumnjate na postojanje okolnosti koje ukazuju da je do zloupotreba zaista i došlo.