Neprijavljeni rad, odnosno rad na crno, predstavlja, nažalost, čest slučaj u Srbiji, pogotovo u preduzećima koja žele da sačuvaju novac od poreza i doprinosa u svoje lične svrhe.
Kako biste sačuvali svoja radna prava, pročitajte tekst u nastavku u kojem će se objasniti termin rada na crno, ko sve spada u tu kategoriju radnika, koje su kazne, kako dokazati rad na crnom, kako Inspekcija rada i stručna pomoć advokata pomažu u očuvanju vaših prava.
Šta je rad na crno?
Sigurno ste dosad imali priliku da čujete ovaj izraz ,,rad na crno’’, međutim mnogi preskoče da se informišu o ovom pojmu.
Rad na crno predstavlja radno angažovanje tokom kojeg ne dolazi do obaveznog zaključenja ugovora o radu, kao ni do prijave na socijalno i zdravstveno osiguranje.
Imajte na umu da poslodavac može formalno zaključiti ugovor o radu sa zaposlenim, ali da ga pritom ne prijavi na obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje. Takva praksa takođe spada u rad na crno, jer zaposlenom nisu omogućena prava na zdravstvenu zaštitu, penziono i invalidsko osiguranje, dok poslodavac izbegava obavezno plaćanje poreza i doprinosa.
Pored neprijavljenih radnika i izbegavanja zaključenja ugovora o radu, rad na crno takođe podrazumeva i odbijanje isplate uvećane zarade za prekovremeni, noćni, smenski ili rad tokom dana predviđenih kao neradnih (državni i verski praznici).
Ko radi na crno u Srbiji: stranci, trudnice i drugi ugroženi
Prema određenim istraživanjima, procenjuje se da oko 700 000 zaposlenih u Srbiji radi na crno. Možda ne zvuči kao veliki broj, ali to je trećina od ukupnog broja zaposlenih u državi, što ukazuje na značajan problem u oblasti radnih prava i socijalnog osiguranja.
Ova velika cifra radnika na crno podrazumeva uglavnom sledeće slučajeve:
- nezakonito zaposlene strance
- zaposlene bez ugovora o radu
- zaposlene koji nisu prijavljeni na socijalno osiguranje
- zaposlene sa nepunim ili lažnim prijavama
- zaposlene na privremeni ili povremeni ugovor o radu, na radna mesta koja zakonski zahtevaju stalni radni odnos
- neprijavljene zaposlene tokom probnog rada
- studente, penzionere, trudnice
Određeni broj zaposlenih iz ovih slučajeva bude prevareno usled neiskustva i slatkorečivih poslodavaca, međutim mora se napomenuti da mnogi od njih ipak nemaju drugi izbor usled teške ekonomske situacije i nestabilnog tržišta rada.
Rad na crno kazne
Poslodavac koji ne zaključi ugovor o radu sa svojim radnikom i/ili ga ne prijavi Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja rizikuje izrazito visoke novčane kazne.
Kazne za rad na crno u Srbiji snose preduzeća, preduzetnici i rukovodioci a nikako zaposleni na crno, budući da je sva odgovornost i zakonska obaveza isključivo na poslodavcu da prijavi svoje radnike.
Samim tim kazna za neprijavljenog radnika iznosi 800 hiljada do 2 miliona dinara za preduzeća, za odgovorno lice ovlašćeno za zapošljavanje od 100 hiljada do 150 hiljada dinara, dok je za preduzetnike kazna od 300 hiljada do 500 hiljada dinara. Svaka ova kazna se odnosi na jednog pojedinačnog neprijavljenog radnika.
U slučaju da se ovaj prekršaj ponovi u roku od dve godine, kazna se udvostručuje pri čemu inspekcija za rad takođe može pokrenuti prekršajni postupak.
Dodatne mere kažnjavanja
Kazne za rad na crno ne podrazumevaju isključivo novčane gubitke za pravna i druga lica zadužena za zapošljavanje.
Kazne takođe mogu imati uticaj na poslovanje kao što su:
- blokada poslovnog računa
- privremena zabrana obavljanja delatnosti
- gubljenje licence za obavljanje delatnosti
Koliko će kazna biti oštra i koliko će dugo trajati zavisi od toga koliko je prekršaj ozbiljan, da li se poslodavac ranije već ogrešio o zakon i da li je svesno izbegavao plaćanje poreza.
Takođe u zavisnosti od težine slučaja, ove sankcije mogu izricati Inspekcija rada, Poreska uprava kao i Ministarstvo nadležno za delatnost poslodavca.
Inspekcija rada
Inspekcija rada je glavni akter u borbi protiv rada na crno. Ono što Inspekcija obavlja jeste odlazak na teren, bilo na osnovu poziva neprijavljenih radnika ili samostalno. Ovaj izlazak na teren može biti planiran, vanredni ili kontrolan.
Inspekcija ima pravo da uđe u prostorije preduzeća za koje se sumnja da obavlja rad na crno u svako doba dana i noći, kako radnim danima tako i vikendom. Zatim obavlja proveru svih radnika, počevši od toga da li imaju zaključen ugovor o radu, kolika im je plata, datum zaposlenja i slično.
Inspekcija takođe vrši razgovore sa poslodavcima, tražeći od njih zvanične ugovore o radu i statuse prijave zaposlenih na socijalno osiguranje.
U slučaju da pronađe neprijavljene radnike, poslodavcu se nalaže da prijavi radnike i zaključi im ugovor o radu na neodređeno da bi se zatim prešlo na kazneni postupak.
Dokazivanje rada na crno: kako dokazati svoj radni status
Proces dokazivanja rada na crno ume da bude kompleksan, budući da zakon i nadležne istitucije zahtevaju preciznu dokumentaciju, dok sa druge strane nedostaju formalni tragovi o radnom odnosu, poput ugovora, obračuna zarade ili uplaćenih doprinosa.
Inspekcija rada zahteva sledeću dokumentaciju:
- fotografije na kojima se nalaze neprijavljeni zaposleni unutar prostorija preduzeća, najbolje u uniformama, kako razgovaraju sa nadređenima ili u toku obavljanja svojih zadataka
- video snimci sigurnosnih ili nadzornih kamera
- pismena komunikacija sa nadređenima u kojima se formiraju smene, iskazuju radni zadaci i prikazuju isplate
- pismeno svedočenje kolega ili klijenata
- izveštaji i slična interna dokumenta
Pravna zaštita radnika
Zakon o radu Republike Srbije je navelo da je u obavezi poslodavca da:
- zaključi ugovor o radu pre nego što zaposleni počne da radi
- prijavi zaposlenog na socijalno osiguranje
- dostavi ove primerke zaposlenom
- vodi tačnu i preciznu evidenciju radnog vremena i poreskih obaveza
U svakom momentu, zaposleni ima pravo da od poslodavca traži na uvid ova dokumenta, dok je poslodavac u obavezi da mu ih dostavi bez pogovora i bez odlaganja. U slučaju da zaposleni sumnja da je neprijavljen, može proveriti svoju prijavu na portalu CROSO. Ako se utvrdi da nije prijavljen, može se obratiti Inspekciji rada, bilo lično bilo aninomno, koja će obaviti kontrolu preduzeća blagovremeno.
Stručna pravna pomoć
U slučaju da smatrate da ste neprijavljeni na vašem radnom mestu, odnosno da radite na crno, možete se obratiti advokatskoj kancelariji Tijanić za stručnu pravnu pomoć.
Advokatska kancelarija Tijanić će vam pomoći da sakupite neophodnu dokumentaciju koja dokazuje vaš slučaj, komunicirati u vaše ime sa inspekcijom i poslodavcima, zaštiti vaša prava u slučaju nezakonitog otkaza i zastupati vas pred sudom.