Budući da sve više sugrađana i naših bližnjih odlazi da se školuje, radi i živi u inostranstvu, u poslednjih nekoliko godina se u Srbiji primetio određeni porast interesovanja za pravne aspekte nasleđivanja imovine u inostranstvu. Zbog različitih zakonskih regulativa, poreza i specifičnosti u vezi sa imovinom koja se nalazi u inostranstvu, mnogi se suočavaju s izazovima kako da obezbede sigurnost svojih prava i prava svojih naslednika.
Jasno je i potpuno razumljivo da gubitak porodičnih članova ili rođaka, bilo bližih ili daljih, izaziva konfuziju i stres. A kada se tome doda nasleđivanje imovine koja se nalazi u inostranstvu, situacija može postati još komplikovanija.
Kako bismo Vam makar malo olakšali ovu situaciju, u sledećem tekstu ćete moći da se informišete o ključnim aspektima nasleđivanja imovine u inostranstvu poput: čije pravo se primenjuje, nasledstvo više imovina u različitim državama, provera ostavštine u inostranstvu, dokumentacija, angažovanje advokata u inostranstvu, porez na imovinu u inostranstvu, nasleđivanje novca i bankovnih računa.
Primena prava
Prvi korak u procesu nasleđivanja imovine u inostranstvu jeste da se informišete o tome koje čije pravo ima pravnu snagu u tom pitanju, jer se gotovo uvek pravo po pitanju imovine razlikuje od jedne do druge države.
Kada je reč o državljaninu Srbije koji nasleđuje imovinu u inostranstvu, na takvu imovinu se primenjuje inostrano zakonodavstvo, dakle zakoni i prava koja važe u toj državi u kojoj se nalazi imovina u pitanju.
Budući da je reč o inostranim zakonima, imajte na umu da će se porezi i ostali aspekti po pitanju nasleđene imovine verovatno razlikovati od onih koje srećemo u Srbiji.
Imovine u različitim državama
Nasleđivanje stana iz inostranstva, druge nekretnine i imovine, je naročito komplikovan posao kada niste upoznati sa inostranim zakonima drugih država. Još veća konfuzija se javlja kada ste naslednici različitih imovina u više različitih država.
Ukoliko je reč o ostaviocu koji je posedovao imovine u različitim državama, onda se uglavnom pokreće više različitih ostavinskih procesa, dakle po jedan u svakoj zemlji u kojoj se nalazi imovina zaostavština u pitanju, u skladu sa zakonima i pravima svake države u pitanju.
Pojedine države omogućavaju da se održi samo jedan ostavinski proces za svu imovinu, dok se ipak u drugim insistira da se obave odvojeni imovinski procesi, po njihovim zakonima, za svaku odvojenu imovinu.
Provera ostavštine u inostranstvu za građane Srbije
Onog momenta kada državljanin Srbije dobije saznanje da je naslednik imovine u inostranstvu, ima opciju da se obrati Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije za detaljnu proveru postojanja imovine u pitanju.
Potrebno je da se državljanin Srbije obrati ministarstvu pisanim dokumentom, slobodne forme, u kojem će navesti sledeće podatke: podaci o preminulom licu, srodnički odnos sa istim, relevantni podaci koji upućuju na postajanje zaostavštine u inostranstvu, kao i kontakt podaci.
Ukoliko se utvrdi postojanje imovine, podnosioc pisanog zahteva će biti u najkraćem roku o tome obavešten, sa dodatkom neophodne dokumentacije po pitanju ostavinske rasprave u inostranstvu kao i uslovima zastupanja nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva.
Potrebna dokumentacija za nasledstvo imovine u inostranstvu
Državljanin Srbije, nakon što je obavestio Ministarstvo spoljnih poslova i dobio potvrdu o postojanju nasledstva u vidu imovine u inostranstvu, će dobiti od istog Ministarstva i informacije o potrebnoj dokumentaciji koju treba da sastavi kako bi se započeo i obavo proces nasledstva imovine u inostranstvu.
Dokumentacija treba da sadrži sledeće:
- Izvodi iz matičnih knjiga koji potvrđuju srodničku vezu sa ostaviocem i dokazuju pravni interes za podnošenje zahteva.
- Relevantni podaci o preminulom: datum i mesto smrti, adresa boravka u inostranstvu, naziv firme u kojoj je bio zaposlen, bračni status i slično.
- Sva saznanja sa raspoloživim dokazima o pokretnoj/nepokretnoj imovini preminulog lica u inostranstvu (nekretnine, računi u banci, životno osiguranje);
- Informacija o tome da li je preminulo lice ostavilo testament.
- Odluka o nasleđivanju kojom je raspravljena imovina preminulog u Srbiji (ako je doneta).
- Potpisano i overeno punomoćje za postupajuće diplomatsko-konzularno predstavništvo R. Srbije
- Dokaz o uplati adminstrativne takse.
Angažovanje advokata
Budući da se radi o imovini koja se nalazi u inostranstvu, naslednici svakako imaju puno pravo da prisustvuju i učestvuju u procesu ostavinske rasprave, ali će uglavnom morati da imaju i punomoćnika, dakle advokata, u toj državi u pitanju.
Diplomatska i konzularna predstavništva (poput ambasada i konzularnih ureda) nemaju ovlašćenje da zastupaju stranke u pravnim postupcima pred sudovima u inostranstvu, niti mogu pružati advokatske usluge. Dakle, oni mogu pomoći u administrativnim pitanjima i davati osnovne informacije, ali neće preuzeti odgovornost za vođenje pravnih slučajeva.
Advokat u inostranoj državi se može angažovati posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavništva pri čemu se troškovi angažovanja svode na teret ostavine, odnosno naslednika.
Ko sprovodi ostavinski proces u inostranstvu?
Što se tiče evropskih država, uglavnom proces nasleđivanja imovine obavljaju javni beležnici, međutim i sudovi takođe mogu obavljati ovaj spor.
Ovo je bitno jer u nekim zemljama nasleđivanje između supružnika može biti automatski regulisano, bez potrebe za formalnim ostavinskim postupkom.
Sa druge strane, deca imaju pravo da traže svoj deo imovine od nadživelog supružnika ali ima značajnu pravnu komplikaciju ako nasleđe treba da se prenese u drugu zemlju.
Porez na nasledstvo iz inostranstva
Nasleđena imovina u inostranstvu se u najviše slučajeva oporezuje spram taksi i zakona te zemlje u kojoj se nalazi imovina u pitanju. Ovo je najčešće, međutim u nekim zemljama se pored ovih taksi takođe oporezuje i nasledstvo u zemlji prebivališta naslednika, dakle može se desiti dvojno oporezivanje u zavisnosti o kojoj državi je reč.
Poreske stope se razlikuju od države do države. U nekima je reč do 3% na porez, dok je u drugima ipak ovaj broj znatno veći, kao na primer 50% u zapadnoj Evropi.
Nasleđivanje novca i bankovnih računa
Nasledstvo iz inostranstva ne podrazumeva isključivo nekretnine, ono takođe može biti i novac i bankovni računi.
I u ovom slučaju ostupak zavisi od pravila banke i zakona zemlje u kojoj je račun otvoren.
Kontakt advokatska kancelarija Tijanić
Advokatska kancelarija Tijanić se dugo godina bavi stručnom pravnom pomoći i zastupanjem u procesu nasleđivanja kuće u inostranstvu.
Ukoliko Vam je potrebna stručna pomoć po pitanju nasleđene nekretnine u inostranstvu, obratite nam se putem našeg kontakt telefona +381 63 74 92 315.