Nasledstvo posle smrti roditelja je kod mnogih pojedinaca jedna od prvih misli koje padnu na pamet posle preminuća. Ovo je zaista škakljiva tema sama po sebi, ali postaje još zamršenija kada se njoj doda i mogućnost nasleđivanja, ne samo imovine, već i dugova.
Nasleđivanje dugova je tema koja se gotovo nikome ne dopada, budući da njome naslednici dobijaju veliki teret isplate. Da li moram ovo da plaćam, koliki su dugovi, kad je vreme isplate kao i kolika je mesečna rata su samo neka od brojnih pitanja koja Vas mogu moriti u već teško i emocionalno vreme.
Advokatska kancelarija Tijanić će Vam u ovom tekstu približiti temu nasledstva dugova roditelja i detaljnije objasniti pojedinosti ove teme kao što su – da li deca nasleđuju dugove roditelja, koji su najčešći oblici dugovanja, šta kaže zakon o dugu posle smrti i kako funkcioniše odricanje od naslednih dugova.
Da li deca nasleđuju dugove roditelja?
,, Da li se nasleđuju dugovi? ” je mnogima prvo pitanje na koje pomisle nakon saznanja da postoje dugovi preminulih roditelja. Odgovor na ovo pitanje je – da, deca nasleđuju dugove, ali ukoliko oni žele, i tu se javlja začkoljica.
Kada roditelj premine, sud pokreće ostavinsku raspravu, tj. postupak, kojim se utvrđuje šta je sve preminuli ostavio iza sebe, dakle sva imovina ali i dugovi.
Deca preminulog tada imaju opcije:
- Prva mogućnost jeste bezuslovno prihvaćanje nasledstva. Ova opcija podrazumeva prihvatanje imovine i plaćanje svih dugova pokojnika u njihovoj celosti.
- Druga mogućnost jeste odricanje od dugova, ali to podrazumeva i od nasledstva imovine.
- Treća mogućnost spada u poseban slučaj. Naslednici ne odgovaraju za dugove čija visina prelazi visinu nasleđene imovine. Dakle, ako je vrednost imovine 50 hiljada eura, a vrednost duga 70 hiljada eura, naslednici mogu da sklope dogovor sa bankom da ne otplaćuju celokupan dug, već samo iznos u vrednosti imovine, dakle u ovom slučaju 50 hiljada eura.
Naslednici ne mogu da delimično prihvate ili odbiju nasledstvo.
Maloletni naslednici
Zakon Republike Srbiji ima u cilju zaštite maloletnih lica, posebno u ovom slučaju nasleđivanja dugova roditelja.
Ukoliko su naslednici preminulog lica maloletnici, zakon govori sledeće: Maloletnici ne mogu samostalno da odluče da li prihvataju ili odbijaju nasledstvo imovine i dugova. Ovu odluku donose njihovi zakonski staratelji ali isključivo pod nadzorom suda za svako pitanje.
Ovo znači da sud mora da izda saglasnost sa odlukama staratelja. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja da visina duga premašuje visinu nasledstva, sud će doneti odluku odricanja nasledstva u ime deteta.
Ukoliko se ipak donese odluka prihvatanja nasledstva, imovine kao i dugova, vrednost dugova nikako neće prelaziti vrednost nasledstva. U tom slučaju, maloletna lica neće isplaćivati dugove iz svojih ličnih finansija, već iz nasleđene imovine.
Na ovaj način, pravni sistem štiti maloletnike od mogućnosti da zbog nasledstva ostanu finansijski opterećeni.
Zakon o dugu posle smrti – pravni saveti
Zakon o dugu posle smrti jasno definiše proces nasleđivanja dugova od preminulih roditelja, dok ostavinska rasprava sprovodi i utvrđuje prava naslednika.
Zakon o dugovanju daje jasne i isključive opcije naslednicima – da prihvate u potpunosti i imovinu i dug, da odbiju i imovinu i dug, ili da prihvate nasleđe ali da dug isplaćuju samo u visini vrednosti nasleđene imovine.
U slučaju kada se naslednicima ne prepisuje nikakva imovina, ali postoji dug koji je ostavio preminuli, banke ili drugi poverioci mogu pokušati da sklope dogovor sa naslednicima oko isplate tog duga. Međutim, naslednici u tom slučaju imaju pravo da se odreknu nasledstva u celosti. Odbijanjem nasledstva, automatski se odriču i svih dugova koji su vezani za imovinu preminulog.
Imajte u vidu da je ostavinski postupak obavezan, i da se neprisustvovanjem smatra da prihvatate svo nasledstvo i dugove preminulog. Stoga pažljivo, uz pomoć advokatske kancelarije Tijanić, najpre proverite da li imovina u nasledstvu donosi više koristi ili više tereta.
Najčešći oblici naslednih dugova
Nakon utvrđenog preminuća lica, sud pokreće obavezni ostavinski proces tokom kojeg se utvrđuju prava naslednika kao prepoznavanje celokupnog iznosa dugova ostavioca. Tek na osnovu informacija dobijenih tokom ostavinskog procesa možete doneti informisanu odluku o prihvatanju ili odbijanju nasledstva.
Međutim, ova informisanost o nasledstvu se može dobiti i angažovanjem stručne pomoći advokatske kancelarije Tijanić. Najčešći oblici naslednih dugova sa kojima se advokati susreću su uglavnom:
- Kreditna zaduženja
Mnogi građani se opredeljuju za uzimanje gotovinskih, stambenih, potrošačkih ili auto kredita. Usled smrti, ovi krediti ostaju neplaćeni i teret naslednicima.
- Dugovi kod kreditnih kartica
Računi u minusu, nepodmireni troškovi po kreditnim i debitnim karticama takođe predstavljaju najčešći oblik dugovanja.
- Neplaćeni računi
Verovatno i najčešći oblik dugovanja pokojnika jesu neplaćeni računi za struju, telekomunikacije, kirija i komunalije.
- Hipoteka i zalozi
Banke i poverioci će obavezno tražiti isplaćenje dugova ukoliko je pokojnik imao otvorenu hipoteku na imovinu.
- Dugovanja kod fizičkih lica
Na ovaj vid dugovanja se često zaboravi. Postoji mogućnost dugovanja pokojnika ukoliko je uzimao pozajmice od prijatelja, rođaka ili privatnih poverilaca.
- Sudski troškovi
Neizmirene kazne, sudske takse, troškovi parničnih ili izvršnih postupaka su takođe velika mogućnost dugovanja sa kojima se sreću advokati i naslednici.
Kako funkcioniše odricanje od nasledstva dugova?
Nasleđivanje dugova je moguće odbiti, što je zakonsko pravo koje garantuje Republika Srbija.
Odricanjem od nasledstva u potpunosti, naslednik izjavljuje pred sudom da ne prihvata niti imovinsko niti dugovinsko nasleđe preminulog roditelja.
Ova izjava se može dati isključivo lično, preko punomoćnika ili zakonskog staratelja maloletnog naslednika uz odobrenje suda.
Izjava odricanja ne može biti delimična – prihvatati imovinu ali odricati se dugova. Odricanjem nasledstva odričete se oba prava i obaveza.
Jednom data izjava odricanja ne može da se opozove. Takođe imajte u vidu da se neprisustvovanjem ostavinskoj raspravi automatski prihvatate celokupnog nasledstva kao i dugova.
Važno je reagovati na vreme to jest u okviru zakonskog roka, uglavnom 3 meseca nakon saznanja naslednika da je pozvan na ostavinski proces.
Preporučuje se angažovanje advokata tokom ovog perioda i procesa, kako bi ste u potpunosti zaštitili svoja prava i obezbedili najbolju moguću opciju po Vas.
Advokatska pomoć Tijanić
Advokatska kancelarija Tijanić se dugo godina bavi stručnom pomoći u ostavinskom procesu.
Ukoliko Vam je potrebna stručna pomoć po pitanju nasledstva dugova preminulih roditelja, obratite nam se putem našeg kontakt telefona +381 63 74 92 315.