Na radnom mestu, mobing predstavlja ne tako retku pojavu čije posledice pogađaju brojne zaposlene. Među njima se neretko nalaze i oni koji, iako svakodnevno izloženi ovakvom obliku psihološkog nasilja, još uvek nisu svesni da su žrtve mobinga.
U ovom tekstu ćete imati priliku da se informišete o važnim informacijama o mobingu kao što su: Šta je mobing, koji su primeri mobinga, šta ne spada u mobing, kako dokazati mobing, kako izgleda prijava za mobing, kome ga prijaviti i zašto je advokat koristan u ovom slučaju.
Šta je mobing?
Na prvom mestu, važno je precizno i detaljno definisati ovaj termin.
Mobing kao pojam, je termin koji se upotrebljava isključivo u svakodnevnom govoru, stoga se, ova reč ne koristi u sklopu zakona, već se umesto mobinga koristi reč zlostavljanje na radu.
Prema Članu 6, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu Republike Srbije, mobing je definisan na sledeći način:
,,Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.”
Mobing na poslu primeri
Pod aktivnim ponašanjem mobinga podrazumeva se svaki direktan napad, bilo rečima bilo delima, na zaposlenog. U ovom smislu zaposleni trpi: direktno vređanje, omaložavanje, unižavanje, vikanje, ismejavanje, sabotiranje rada i namerno davanje ,,nemogućih” beznačajnih, ponižavajućih zadataka, ogovaranje i širenje glasina, nepoželjni seksualni komentari, predlozi ili napadi, neosnovano kritikovanje kao i direktno nasrtanje i fizički napad.
Iako mnogi odmah pomisle na fizičko nasilje, ono nije i jedini vid mobinga na poslu.
Pod pasivnim ponašanjem mobinga se podrazumeva : aktivno ignorisanje prisustva zaposlenog, isključivanje iz sastanaka i timskih razgovora, uskraćivanje informacija koje se tiču njegovog radnog mesta i zadataka, prekid komunikacije, pasivna opstrukcija zadataka zaposlenog.
Važno je napomenuti da se svaki navedeni vid mobinga mora ponavljati tokom određenog vremenskog perioda kako bi se uzeo kao dokaz zaposlenog. Dakle, ukoliko se vid mobinga desi samo jednom, ono ne spada nužno u zakonski okvir zlostavljanja na radnom mestu.
Šta nije mobing?
Da bismo preciznije objasnili šta predstavlja mobing, važno je ukazati i na situacije koje mu mogu nalikovati, ali se ne smatraju mobingom.
Mobing ne obuhvata: povremene nesuglasice i konstruktivne kritike, takmičarsku atmosferu, pojedinačne uvrede uz izvinjenje, lični osećaj nesigurnosti bez realne osnove, nezakonit otkaz (rešava se sudski), uskraćivanje zakonskih prava (npr. neisplata zarade), mere za radnu disciplinu (npr. zabrana društvenih mreža), bezbednosne propise (npr. nošenje opreme) i diskriminaciju (koja se posebno reguliše).
Ove situacije, iako mogu biti neprijatne ili nezakonite, ne spadaju u mobing i rešavaju se kroz druge pravne mehanizme. Najbolje je obratiti se advokatu koji će Vam sa sigurnošću reći da li je Vaša situacija mobing ili nije.
Kako dokazati mobing na poslu?
Dokazivanje mobinga je ozbiljna stvar te je od izuzetne važnosti da vaši dokazi budu datumirani, precizni i detaljni, kako ne bi bilo nikakve sumnje u vaše izjave.
Najpre vodite detaljan dnevnik svih incidenata – beležite datume, vreme, mesto, prisutne osobe i tačan opis događaja.
Paralelno, prikupite sve dostupne dokaze, poput e-mailova, poruka, snimaka ili fotografija, koji mogu osnažiti i opravdati vaše tvrdnje.
Ako postoje svedoci, zamolite ih za pismene izjave ili da svedoče u vašu korist, ali imajte na umu da možda neće svi biti spremni da javno istupe.
Takođe, budite svesni svojih prava – zakon pruža zaštitu od osvete prema onima koji prijave mobing, pa se informišite o mehanizmima zaštite kako biste bili sigurni i pravno zaštićeni.
Kako izgleda prijava za mobing?
Navedite svoje podatke, kao što su ime i prezime, adresa, grad i poštanski broj, broj telefona, e-mail adresa i datum.
Zatim unesite podatke primaoca prijave, uključujući ime nadređenog ili osobe zadužene za prijavu mobinga, naziv kompanije i adresu kompanije.
Navedite opis događaja i incidenata kao i vrstu mobinga: npr. verbalno zlostavljanje, izolaciju, omalovažavanje, sa konkretnim datumima i prisutnim osobama.
Navedite imena i prezimena kao i kontakte prisutnih svedoka koji su pristali da svedoče.
Unesite sve dokaze koje ste prikupili i dnevnik zlostavljanja.
Zatim navedite kako je mobing uticao na vas.
Na kraju iznesite želju za zaštitom od odmazde.
Kome prijaviti mobing na poslu?
Ukoliko je vršilac mobinga kolega, procedura se najpre mora sprovesti unutar firme zaposlenog.
Imajte na umu da zaposleni koji trpi mobing nije jedina osoba koja može da prijavi mobing – to može uraditi bilo ko iz njegovog radnog okruženja.
U slučaju kada je vršilac mobinga kolega, potrebno je pokrenuti postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca. Kada poslodavac primi prijavu mobinga među kolegama, dužan je da u roku od tri dana ponudi posredovanje. Posrednik, kao neutralna osoba, može biti izabran samo uz saglasnost svih strana – žrtve, prijavljenog i poslodavca.
Ako posredovanje ne uspe, poslodavac može vršiocu mobinga izreći mere: udaljenje sa posla (4–30 dana bez naknade), premeštaj ili može uslediti otkaz. Žrtva, ako nije zadovoljna ishodom, može zatražiti sudsku zaštitu u roku od 15 dana od prijema rešenja.
Ukoliko je vršilac mobinga poslodavac, zaposleni može podneti tužbu nadležnom sudu najkasnije u roku od 6 meseci od poslednje radnje zlostavljanja.
Odštete za mobing
Svaki radnik, bez obzira na tip ugovora, ima pravo na odštetu u slučaju mobinga.
Radnik izložen mobingu ima pravo na odštetu za materijalnu i nematerijalnu štetu. Materijalna šteta podrazumeva vraćanje stanja pre nastanka štete, dok nematerijalna šteta pokriva fizički i psihički bol, povredu ugleda i ličnih prava.
Za materijalnu štetu iznos se može precizno utvrditi, dok se za nematerijalnu štetu dodeljuje satisfakcija, odnosno mere za ublažavanje njenih posledica.
Kontakt Advokatska kancelarija Tijanić
Advokatska kancelarija Tijanić se dugo godina uspešno bavi stručnom pomoći u procesu prijave i naknade odštete usled pretrpljenog mobinga zaposlenih, pružajući pravnu podršku, savetovanje i zastupanje klijenata u svim fazama postupka.
Ukoliko Vam je potrebna stručna pomoć po pitanju prijave mobinga na radnom mestu, obratite nam se putem našeg kontakt telefona +381 63 74 92 315.